Otvaranje trećeg oka

Mehanički svet u kome najvećma i obitavamo jeste svet ukočenosti. Ukočenost se u njemu ne samo stalno proizvodi nego se, na sav glas, ujedno i slavi.

Otuda oko nas mnogo toga odiše mrtvilom: od poslušne dece u kojima je ubijena radoznalost, pa do patetičnih Voda koji izbačenih i stisnutih vilica seju demagogiju protkanu mržnjom.

No, to je tako samo u uskom, površnom sloju realnosti. Sloju koji se održava nizom pritisaka: od onih spoljašnjih, sociokulturalnih, koji se manifestuju u vidu raznih vidova nasilja,pa do onih unutrašnjih, nekad veoma cenjenih, koji se iskazuju čitavim spletom blokada u vidu karakternog oklopa.

Ispod svega toga, pak, buja život, prepoznatljiv po svojoj stalnoj težnji za pulsiranjem.

Premda se mnogo čime, u okviru vladajučeg oblika postojanja, životno pulsiranje suzbija i potiskuje, ono je, kao jedan od osnovnih izraza univerzuma, neponištivo.

Ponegde se njime morala pomiriti čak i današnja mehanistička nauka. Gotovo polulegalno, naime, u okviru hronobiologije, longitudinalni tip pulsiranja proučavaju ortodoksni naučnici.

U uskom naučnom krugu, zatim, pošto je Alain Aspect (testirajuči Bellovu teoremu) utvrdio da foton blizanac "zna" šta se događa sa njegovim parom te da sledi njegovo ponašanje, prihvaćena je i mogućnost transverzalne pulsacije.

Jedan bitan vid pulsiranja, medutim, ostao je i dalje pod embargom nadležnosti. To je - tranjdimenzionalno pulsiranje; pulsiranje u okviru koga se osciluje izmedu sveta fenomena i, na primer, sveta noumenona.

U knjizi "Otvaranje trećeg oka", Dr Douglas Baker ukazuje upravo na mogućnost transaimenzionalne pulsacije.

Treće je oko, medutim, samo "kanal" kome je autor posvetio najviše prostora. U isto vreme, on ukazuje da ima još dosta drugih kovitlaca energije kojima čovek može krenuti ka drugim dimenzijama. U knjizi "Otvaranje trećeg oka", naime, čovek slovi tek kao embrion, a to znači kao neki polu-formirani entitet u koga mnogi organi treba da se ispolje, a neki izgrade iz osnove.

Ipak, optimizam Dr Bakera nije bez ograničenja.

Premda smatra da je sazrevanje čoveka, odnosno, proširivanje čovekove svesnosti relativno pristupačno svim zainteresovanim pojedincima, tako nešto,po njemu, može biti nedostižno kada je reč o čovečanstvu.

Otuda, pred sumnjom da li će se doba zrelosti ikada razliti ovom planetom, uputno je da imamo na umu da je ljudskom rodu vreme saveznik, te da čovek, već sada, raspolaže neslućenim moćima.

Tako ćemo bid u stanju da (ukoliko tako nešto želimo) adekvatnije potpomognemo evolucioni otklon.

Pomažući čuvarima svoga roda.