Retko ko je kročio u Selevenjsku šumu jer se zle i opake stvari dešavaju tamo. Ko god da je zašao u tu začaranu šumu nikada se više iz nje nije vratio a ono malo kojima je to ipak uspelo ili su izgubili pamćenje ili su pomerili pameću. Niko iz obližnjeg sela se ne usudjuje da zucne ni reč jer vile koje tamo žive su moćne i opake. A posebno strepe od Ambrozije, najmoćnije medju vilama jer niko nije siguran od njene osvetničke ruke. Čak i same selevenjske vile strepe od nje jer se Ambrozija ne obazire na vilinski kodeks. Posebno je kivna na Koviljku, vilu koja je začela dete sa seoskim šumarem i time zapečatila sudbinu čitavog vilinskog carstva. Ništa nije opasnije za njih od deteta koje ima vilinske moći. Iako je svesna svoje greške, Koviljka po svaku cenu nastoji da zaštiti svoje tek rodjeno čedo. Poslednjim snagama skriva svoju bebu na obližnjem salašu kod paora bez dece a onda namami Ambroziju kod Naprate,vodenog demona i sunovrati ih obe u duboki, šumski zdenac. Ne sluteći da je devojčica vila, paori je odgajaju kao svoju sopstvenu kći a zbog nebo plavih očiju su joj nadenuli ime Cikorija, po divljem cvetu koji izdašno raste po njihovim poljima. Nakon petnaest godina Ambrozija se konačno oslobadja iz zdenca i gnevnija nego ikada kreće u besomučnu poteru. Zlokobna vila ima samo jedan cilj, da privede kraju ono što je onomad davno započela.