Poštovani čitaoče! Dugo sam razmišljao šta da ti ponudim kao uvod u ovu drugu knjigu, koju napisah, ne zbog sebe, ne zbog tebe, već zbog svih onih koji su dali svoje živote u ratu za Kosovo i Metohiju. Kroz deo života Apača, kao jednog od likova u predhodnoj knjizi ,,KOSOVO" i u ovoj novoj knjizi, želeo sam da ispričam deo života jednog policijskog službenika, kapetana policije, čoveka koji nije hteo biti ničiji, već svoj. Hteo je da radi svoj posao za koji je položio zakletvu, zbog kog se školovao, kom se predavao ne štedeći sebe. Uzaludna je bila ta ljubav. Drugi su uskratili da pruži svoj maksimum.

Rat za Kosovo, rat je Srba za svoja vekovna ognjišta, rat dobra i zla, rat dva naroda, rat bogatih za sirovine i teritoriju siromašnih. Albanci su zloupotrebili vreme, srpsku dobru dušu i želju da pomognu drugom u nevolji. Odomaćili su se kao izbeglice iz Albanije, umnožili, složili, da zadojeni pohlepom, otmu Srbima grobove, dedovinu i istoriju. Postali su zli, osokoljeni podrškom bogatih svetskih moćnika, koji su njih iskoristili da dođu do ogromnog bogatstva, koje u nedrima krije Kosovo i Metohija.

Jeftino su prodali ideju da oni, Šiptari ili Albanci, kako ih zovu, dobiju više država u kojima će živeti. Prihvatili su to jer su većinom nepismeni, još uvek u plemenima. Postali su sluge bogatih zapadnjaka, a biće to dugo, sve dok nestanu u otpadu svojih lažnih prijatelja. Nisu dorasli da poštuju poklon koji je njima dat, da vrednuju slobodu i suživot sa svojim komšijama Srbima, više od poniznog služenja drugome, zarad svega što Kosovo i Metohija ima.

Apač je hteo da sačuva zemlju i narod na Kosovu, od onih koji su svoje pleme Apača i druga plemena na tlu Amerike, stavili obespravljene u rezervate. Od onih koji će Albance držati u rezervatu kao radnu snagu, a Srbe proterati kao starosedeoce. Terorizam šiptara, podgrevan je milosrnim anđelom, iz grotla đavola. Dva naroda zavadili su oni kojima ne treba nijedan od njih. Cena su bili izgubljeni životi sa obe strane. Ovo je priča o tom stradanju koje će dugo trajati u vremenu koje dolazi. Kosovo je večna rana srpske duše, zavet koji se ne zaboravlja, ostavština koja može menjati gospodare, ali nikada sa njega neće otići duh stradalnika, koji će znati da vrati stvar na svoje mesto.

Život smrtnika, treptaj vremena i večnost prostora u periodu trajanja, ostaju neizbrisivi dokazi prošlosti, koja stremi ka budućnosti. A budućnost je tamo negde, u tački poslednjeg praska, nakon kojeg nema ništa. Ostaje prah u kosmosu. Vredi li zagorčavati život pre gorkog kraja svih? Može li čovek dati prioritet životu u odnosu na sve druge prioritete? To su pitanja na koje odgovore moraju dati generacije koje dolaze, jer genercije ovog vremena, to nisu znale.

Mesta i imena u ovoj knjizi, nisu tačna, nisu važna ili su tu da podsete na vreme, stvarnost i besmisao rata. Kažu da je rat produžetak politike oružanim sredstvima. Moj savet sledećim generacijama, jeste da odmah streljaju sve političare koji guraju narod u rat, kako do rata ne bi nikada došlo. Posle svakog rata, političari ponovo uspostavljaju mir. Ako nisu mir mogli održavati bez rata, nisu zaslužni da budu među živima, jer živima treba život, budućnost, ne ratni huškači i profiteri.

Ovim se izvinjavam svim žrtvama sa obe strane, svim njihovim porodicama koje su izgubile svoje najmilije i svojoj porodici koja mene trpi ovakvog kakav jesam.