Iako mu je selo poverilo svoje stado, Philip potajno priželjkuje obavezu doličniju pravom muškarcu. Sa svojih šesnaest godina najradije bi krenuo sa preostalim mladićima u boj. Mnogi se više nikada nisu vratili iz desetogodišnjeg rata ali za njega je bilo časnije izgubiti glavu za otadžbinu nego obavljati posao primeren kakvom starcu. Ali jednoga dana će se posrećiti pastiru pa će susresti princa na obroncima Najaca. Već je neko vreme bezuspešno tražio kurira, bilo je gotovo nemoguće naći nekoga ko bi uspeo neopaženo da prodje kroz neprijateljske redove bez da privuče na sebe pozornost. Princu zapadne momak za oko pa nameri da ga pošalje kod kralja u Pariz uz napomenu da je pismo od ogromne važnosti. Od njene sadržine zavisi sudbina čitavog naroda i ni po koju cenu ne sme pasti u neprijateljske ruke. Iako mu je selo poverilo svoje stado, Philip potajno priželjkuje obavezu doličniju odraslom muškarcu. Sa svojih šesnaest godina najradije bi krenuo sa ostalim mladićima u boj za slobodu Francuske. Mnogi se više nikada nisu vratili iz desetogodišnjeg rata ali za njega je bilo časnije izgubiti glavu za otadžbinu nego obavljati posao primeren kakvom starcu. Ali končano će mu se posrećiti kada princ prodje sa svojom dvorskom svitom obroncima Najaca. Ovaj je već neko vreme bezuspešno tražio kurira koji će odneti njegovo pismo kralju a bilo je gotovo nemoguće naći nekoga ko bi neopaženo prošao kroz neprijateljske redove. Princu zapadne za oko naočiti momčić pa ga pošalje sa pismom kod kralja u Pariz uz napomenu da je ono od ogromne državne važnosti. Od njene sadržine zavisi sudbina čitavog naroda i ni po koju cenu ne sme pasti u neprijateljske ruke.

Tako se Philip uputio daleko na sever bez prilike da se oprosti. Ponešen plemenitim osećanjem da čini nešto dobro za Francusku, ogledao je pismo na plamenu sveće dok se noćima skrivao po šumama, štalama i senjacima kako bi bio izbegao poglede znatiželjnika. Koliko je samo želeo da izlomi purpurni pečat od voska sa otiskom prinčevog prstena i pročita ispisane reči ali osećaj časti mu to nije dozvoljavao. Što se primicao bliže Parizu s'tim je njegovo oduševljenje sve više splašnjavalo. Zima i sneg su se već uveliko spustili na krovove Pariza kada je zakucao na dvorska vrata. A onda kada je konačno stigao na svoj cilj moralo je sve doći drugačije. Samo par kitnjasto ispisanih reči su činili sadržinu žutog pergamenta. Sadržinu koja je za pastira bila sramotni udarac u lice. Udarac njemu i svakom sirotom čoveku u Francuskoj koji je zadnju paru odvajao od svojih gladnih usta i davao je kralju kako bi opremio vojsku dok se novac nije trošio na to već se gomilao u kraljevskoj riznici. Preplavljen ogorčenjem i razočarenjem drznuo se na ono što se niko nikada nije usudio, da iskrenom rečju osudi princa. Iako je učinio sve kako bi pismo sigurno stiglo na odredište, ono što je rekao je za kralja značilo samo jedno. Izdaju! Mladalačke iluzije o plemenitosti krune, o nužnosti rata i plemenitoj pogibiji mladića su se rasprsnule kao mehur od sapunice.