Iako mu je selo poverilo svoje stado, Philip potajno priželjkuje obavezu doličniju pravom muškarcu. Sa svojih šesnaest godina najradije bi krenuo sa preostalim mladićima u boj. Mnogi se više nikada nisu vratili iz desetogodišnjeg rata ali za njega je bilo časnije izgubiti glavu za otadžbinu nego obavljati posao primeren kakvom starcu. Ali jednoga dana će se posrećiti pastiru pa će susresti princa na obroncima Najaca. Već je neko vreme bezuspešno tražio kurira, bilo je gotovo nemoguće naći nekoga ko bi uspeo neopaženo da prodje kroz neprijateljske redove bez da privuče na sebe pozornost. Princu zapadne momak za oko pa nameri da ga pošalje kod kralja u Pariz uz napomenu da je pismo od ogromne važnosti. Od njene sadržine zavisi sudbina čitavog naroda i ni po koju cenu ne sme pasti u neprijateljske ruke.
Tako se Philip uputio daleko na sever bez prilike da se oprosti. Ruke su mu podrhtavale od uzbudjenja dok je dodirivao zapečaćeno pismo. Koliko ga je samo razdirala želja da sazna kakva se tajna krije u njemu. Ponešen tim plemenitim osećajem ogledao je pismo na plamenu sveće dok se noćima skrivao po šumama kako bi bio izbegao poglede znatiželjnika. Kako je samo želeo da razdere purpurni pečat sa otiskom prinčevog prstena i svojim očima pročita ispisane reči. Ali čast i pokornost svom voljenom kralju mu to nije dozvoljavala. Što je primicao bliže Parizu s'tim je njegovo oduševljenje sve više splašnjavalo. Zima i sneg su se već uveliko spustili na krovove Pariza kada je zakucao na dvorsku kapiju. A onda kada je konačno bio na svom cilju moralo je sve doći drugačije. Samo par kitnjasto ispisanih reči su činili sadržinu pisma. Sadržinu koja je za pastira bila sramotni udarac u lice. Udarac njemu i svakom sirotom čoveku koji je zadnju paru odvajao od svojih gladnih usta i davao je kralju kako bi opremio vojsku. Ali novac se nije trošio na vojsku već se gomilao u kraljevskoj riznici. Preplavljen stidom i razočarenjem drznuo se na ono što se niko nikada nije usudio, da iskrenom rečju osudi princa. Iako je učinio sve kako bi pismo sigurno stiglo na odredište, ono što je izgovorio je za kralja predstavljala samo jedno. Izdaju!Mladalačke iluzije o plemenitosti krune, o nužnosti rata i pogibiji mladića rasprsnule su se kao mehur od sapunice.