Pred vama je esej neobične strukture koji je nastao kao rezultat mojih razmišljanja, ali ne o nekoj unapred osmišljenoj temi nego jednostavno kao nekakva melodija koja vam se javi tokom dana ili noći i vi je vrtite u svojoj glavi dok ne iščezne iz pameti ili bude zamenjena nekom sledećom melodijom. Drugim rečima, to su zapravo produkti moga uma. One su ovde intelektulalno obrađene, zadovoljene, prevaziđene i čekaju da vaskrsnu u nekom drugom obliku.
Ima jedna svar na koju moram čitaocima da skrenem pažnju. Naime, naziv ovog dela je ''vika'', izraz koji se na engleskom jeziku može prevesti kao ''shouting'', i tu nema problema, ali za čitaoce srpskog govornog područja može da dođe do zabune, jer se izraz ''vika'' i izraz ''vika'' na engleskom (wicca, to je naziv za religiju veštica), po srpskom pravopisu poklapaju i po pisanju i po izgovoru. Dakle, ne radi se o nazivu religije veštica Wicca, nego mi je ideja bila da upotrebim za naslov svoje knjige izraz koji se sreće u Bibliji. Opšte je poznato istraživačima Svetog Pisma da je Bog rekao da krv Abela ''viče'' ka Njemu, nakon što ga je Kain ubio. Vika moje krvi, odnosno vika mojih misli, mojih osećanja, mog života, moje povređenosti, vika za pravdom koju čekam da stigne, to je pravo značenje naziva ove knjige koji sam skratio na samo jednu reč.