Dorte Nors je jedan od najsnažnijih savremenih književnih glasova, a najbolji dokaz za to upravo je njena zbirka kratkih priča Posle udarca. Svaka priča je o udarcu: nevidljivom ili vidljivom, unutrašnjem ili spoljašnjem, psihoemocionalnom ili fizičkom. Udarcu koji nam zadaje drugo biće ili društvo i posle kog dolazi do suštinskih promena u čoveku i nepredvidljivih reakcija: od prezrenja oca do ubistva. Kao kad preciznim i snažnim zahvatom karatista ivicom šake iskrcka naređane predmete, tako i ovaj poseban udarac slomi pršljenove emotivne, duhovne ili moralne kičme bića, pa su naši potonji postupci tek posledica krivog srastanja. Priče počinju običnim događajima: odlaskom kod frizera, na jezero, sedenjem s tetkom u poslastičarnici, gledanjem TV-a. S tog sporednog puta Nors nas lagano vodi na glavni, gde duboka duševna stanja jure poput besnih automobila. Taj put treba preći, tim putem treba voziti, i uz to i preživeti.
Dorte se u svojim pričama kafkijanski ne čudi pred čudnim, kao Mopasan voli šokantne krajeve, harmsovski je duhovita, i cinična na autentičan norsovski način. A sve to skupa obavijeno je plavom danskom tugom i čistotom koja istovremeno dira i uznemiruje.