Autor: Nik Brodherst
Ilustrator: MD Hasib Uzaman

Kapetanica Kuro se probudila u svom srušenom svemirskom brodu. Vazduh je isticao. Od Džerona, njenog prijatelja, nije bilo ni traaga ni glasa. Kuro je otrčala u kapsulu za spasavanje i usmerila je ka Zemlji.

Sat kasnije, Kuro je prošla pokraj Meseca. Bila je marsovski filap i osećala se tužno, plakalo joj se. Bila je sasvim sama.

Kurina kapsula za spasavanje prošla je kroz oblake, naglavačke, i zaglavila se na drvetu.
Kuro je gledala velike, lelujave, strašne, velike, zelene stvari napolju. Gutajući knedlu, otvorila je vrata, polako.

Neko stvorenje je kriknulo i poskočilo u vazduh, uplašivši je.
Kakadu se zasmejao: „Ja sam Fobon. Ovo je moje drvo."
„Drvo je tvoj dom?", upitala je Kuro.

Fobon je klimnuo glavom. „Ti nisi odavde, zar ne?"
„Ne." Pokazala je prema nebu.
Fobon je pogledao uvis. „To je daleko. Kako onda govoriš kakaduovski?"