– U to vreme o fudbalerima se pričalo kao o kraljevima. Dakle, ako je postojala crvena buržoazija, bilo je normalno da postoji i crveni kralj. Napisao sam priču o dečku iz provincije, Zoranu Jugoviću, Zoki Kingu, koji se uzdiže čak do Amerike. Međutim, u svojim romanima, bilo da sam pisao o fudbalu ili o srpskom selu, u stvari sam se bavio komunizmom u društvu. Počeo sam od fudbala, koji je bio sjajna metafora svih društvenih zbivanja, i moja knjiga je komotno mogla da se zove i „Jugoslovenski komunizam i fudbal". Pored toga, fudbal je bio, kako bi se to danas reklo, najtransparentniji, i sve što se dešavalo jasno se videlo.