Кроз трајање двеју породица из Доње мале, Бајкића и Петковића, кроз неколико генерација, притислих тамним коренима, суочених са два рата, са пуно смрти, кроз које су проносили нагон и вољу за животом, Борислав Радосављевић у свом роману дотиче ток и оне унутарње откуцаје живота, какав он јесте на нашем, чак географски уже омеђеном простору, али какав он може бити и ма где другде, и у било ком времену. То је, пре свега, изражено смиреним приповедањем и особеним, сетним звуком овог дела, као протицање Мораве, крај које се све збива, и у чијем се току, на известан симболичан начин, све одражава – живот као одраз у води, час бистрој и питомој, час мутној. подивљалој...