U delu autor govori u dva glasa: prvi dolazi sa daleke periferije Brozovog mira, sa zamućenih obrisa jadranskih plaža, malenih sela zarobljenih u vrelom kamenu, koje iz daleka pokrenuta zla sudbina dodiruje nežno, neprepoznatljivo, a drugi iz duboke pozadine Miloševićevog rata do koje dopiru samo najbolnije posledice. Razdvojeni čarolijom slavoluka, čudom preživelog podvožnjaka na davno nestaloj trasi železnice koja je išla za Zagreb, Ljubljanu, Trst i Vienu, opstajući na razmeđi nečega što je bilo i nečega što nastaje, glasovi se na kraju stapaju u jedan – kaže se u recenziji ove knjige.