„Drugu zbirku priča Gorana Skrobonje, pod naslovom (tipično hororističkim), Šilom u čelo, čini osam segmenata u rasponu od minijature do novele i od SF-a do horora u čistim oblicima ili u različitim fazama preplitanja. Iako ova zbirka, kao ni prethodna (takođe horor naslova) Od šapata do vriska, nije konstruisana po nekom zadatom obrascu-konceptu, dakle nema povezivanja delova u, na prvi pogled, uočljive celine, nakon iščitavanja knjige nameće se ravan u kojoj egzistiraju sve priče – reč je, naime, o fenomenu vremena i njegovog sažimanja, rastura, izobličenja... Naravno, ovde podrazumevamo kako poigravanje vremensko-stvarnosnom linijom, koja je suštinski deo SF-a, tako i autorovu nagradnju zavisnu od njegovog specifičnog tretiranja tema-ideja-zapleta priča."Ilija Bakić