U posveti ovog kultnog romana - za koji je autor 1966. dobio NIN-ovu nagradu – stoji da ta knjiga, kao i sve knjige na svetu, govori o traženju sreće.

Derviš, šejh Ahmed Nurudin, narator i subjekt, gotovo lirski, sreću nije našao. Suočen sa smrću, traga za smislom svog postojanja, svodi račune sa samim sobom, pravi rezime jedne napete duhovne borbe. Piše potresnu ispovest, opisuje grozničave napore svoje volje, suočene sa besmislom života na zemlji, neredom i nepravdom, dok pokušava da očuva svoje ljudsko dostojanstvo.

Knjiga je napisana na srpskohrvatskom jeziku, a razumeju je oni kojima su maternji srpski, hrvatski ili bosanski.