„Potištenost Dušana Gojkova je priča o muškom, i to onom muškom koje danas retko srećemo u literaturi. U većini novijih dela, barem onih koja dobijaju posebna mesta na policama zbog svoje popularnosti, insistira se na poteri za ženkom, telesnom i do ispraznosti pohotnom, ali to, samo po sebi, i nije ništa novo, ni u literaturi ni u životu. U Gojkovljevim beleškama stupamo u dodir s jednom drugom vrstom potrage, na koju muškarac još uvek sme da se odvaži, mada ređe da prizna da je to učinio. U tom smislu, ova je knjiga hrabra jer daje jasan portret muškarca koji je ostao bez stvarnog i opipljivog kontakta sa ženskim van sebe, zbog čega gubi ravnotežu i u suštinskom ženskom u sebi.Muško se, po navici doživljava kao jako, odlučno, uporno i prodorno, ali ovde je reč o onom prećutkivanom, kolebljivom muškom, koje je nesigurno, uplašeno, željno nežnosti i razumevanja. Ali to nipošto nije infantilno muško, u potrazi za majčinskim ženskim, već zrelo muško koje zna, ili makar predoseća, kakve posledice gubitak ženskog nosi za njega. Muško i žensko viđeno kao celina, i spolja i iznutra. Žensko, koje služi kao svojevrstan životni orijentir, nadopuna, ali i kamen spoticanja u i oko muškarca. Šta proživljava taj muškarac vidimo najbolje u izuzetno kratkim rečenicama koje Gojkov vešto koristi, a sastavljene su nekad i od samo jedne reči i u njima se otkriva da u tom muškom život teče samo mehanički, nezainteresovano, pod prinudom i s mukom."Slobodan Nikolić