„Premda joj je bilo jedva sedamnaest godina, za Kleopatru se nije moglo reći da je dete. U petnaestoj se udala za brata, koga joj je naturio zakon njene porodice nakon očeve smrti. Ali taj neveran čovek ju je odbacio i ona je morala u progonstvo u kojem je puno toga naučila. Stoga je raspolagala iskustvom kakvim se njene vršnjakinje obično ne mogu pohvaliti. Kakve je utiske stekla ćerka Ptolemeja Auleta u svom detinjstvu na dvoru koji nije skrivao svoje opačine? Njen otac je bio čudan kralj, koji je usred velikih nemira i provala stranaca samo spokojno i tvrdokorno svirao frulu. Bilo kako bilo, proizašla iz rase istančane kulture, sva prožeta samom sobom, književnošću i umetnostima, mlada Kleopatra je neobično rano upoznala život. U uzrastu kad ostale devojke provode svoje dane u gineceju i neguju čednost sanjajući o kojekakvim sitnicama, ona je već bila osetila slast zavođenja i vladanja, i oslobođena svih predrasuda nije se libila da stvarima pogleda pravo u lice. Ona je znala vrednost ljudi. Ali da bi im se svidela ili da bi ih lakše iskoristila, rado je pokazivala svoju duhovitost, živost i učenost..."