„Ko mu je majka, znao je svako. I Graz je znao da mu je majka Urbija. Ko je Grazov otac, nije znala ni Urbija. Tako je bilo među Grendžima.

Pričalo se uz vatru da su običaji kod drugih plemena različiti.

Među Dolkitima, koji pripadaju moćnom i velikom rodu zvanom Kelti, svaki muškarac ima svoju ženu.

Murdži, surovi pljačkaši, ne mare mnogo, tu jaše spreda ili otpozadi ko šta dograbi, ali glavaru plemena pripada svaka koju poželi.

Koldi stočari oponašaju divlje životinje, tamo se tuku dok jedan ne pobedi i prisvoji sve ženke, kao među divljim kozama, jelenima, srnama, bivolima, divljim konjima.

Glavar Grendža, Grumdžol, božanstvo, po moći ravno duhovima i demonima neba i zemlje, vladao je svojim plemenom kako je hteo, pa su i sve žene bile njegove a to će tako biti sve dok je jak i silan, ali čim bi se koja od žena požalila da mu je mlitav žilni ud, ili ako se pokaže slab te mu ispadne prednji zub, božanske moći gubi, jer bog je silan i bez mane pa kada se posumnja da je glavar bog oslabio i onemoćao, njegova vladavina nad plemenom se završava, ubiće ga neko od mlađih i snažnijih da uzme njegovu moć.

To će se dogoditi kad olista bukva u noći punog meseca. Ko ga bude ubio biće novi glavar i bog, izvadiće starom glavaru srce i jetru, pa će svi oni koji su se trudili da ubiju bivšeg glavara i boga dobiti svoj deo njegove krvi i njegovog tela jer im to daje i sve njegove moći."