Savo Stijepović i u ovom delu, kao i u prethodnim romanima, putuje kroz povest doba sa svojim junacima, sve dok se taj put ne izgubi u dubokim maglama vremena... Pavle Kavasila je sredovečni uposlenik na obodima jugoslovenske diplomatske službe krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Sticajem okolnosti dobija zaduženje, zbog svog poznavanja jezika i istorije umetnosti, da u sahelskom pojasu Afrike, u Čadu, u vreme građanskog rata u toj zemlji, otkupi jednu staru i veoma vrednu abisinijsku ikonu i prenese je u Solun. Tokom tog puta, Kavasila će upoznati jedan potpuno novi svet i videti jedno drugačije nebo, srešće se sa koloritnim svetom trgovaca, agenata, otpadnika i vojnika, sa plemenima i narodima, a istovremeno sudarati sa svojim uspomenama, svojim porocima, padovima i htenjima. Dva oprečna identiteta ne čine tek jedino njegovo biće, već i dvostruki identitet jedne zemlje kojoj je pripadao, ali i čitavog sveta koji je poznavao...
Ovo je fantazmagorični roman uronjen u političku zbilju evropske i svetske tame, roman koji nam govori o jednoj razorenoj ličnosti, košmarnoj smrti koja se jednako ponavlja, te o jednoj zemlji čiji temelji kreću da se urušavaju, kao i o celom svetu koji se upravo osipa pred našim očima. U ovoj knjizi, ruku pod ruku, hodaju na teškoj stazi, putu, niz tvrdi sipar, uporedo eritrejski gerilci, odmetnici, grčki anarhisti, radikalni komunisti, islednici i sablasti, rimske centurije i evropski državnici, ministri, pesnici, sapliću se jedan o drugog isposnici, jeretici i ateisti. Na tom čudesnom drumu lutaju nomadi, ubice, plemena, državni službenici i izopštenici. To je opasna staza... Dobro došli u Trijumvirat!