Tragovima avgusta jedan je od onih romana koji se čitaju u dahu, a zatim čitaoce podstiču na dugo promišljanje. Ovoga puta na promišljanje o apsurdnostima ratova, gubicima, razorenim domovima, uništenim porodicama, ožiljcima na dušama koji nikada ne zarastu. Istovremeno i na promišljanje o nekom lepom, prohujalom vremenu, boljem životu u jednoj zemlji koje više nema i koja se mnogima sada čini samo kao jedan veliki, davni san.

Jer ovo je priča prepuna emocija koja u svom prvom delu mami osmeh i sreću, a u drugom potoke gorkih suza, najpre vraća u svet bezbrižnog detinjstva, a zatim snažno baca u vrtlog zla. Priča o jednom životu kojeg više nema u zemlji koje više nema, priča o jednom narodu, srpskom, kojeg više nema u svojoj prapostojbini, priča o beskrajnoj ljubavi, priča o smrti jedne mladosti.

Zato je za one koji ga pročitaju, ovaj roman svojevrsna smernica za nezaborav. Podsetnik. Razgovor sa nevidljivim prijateljem. O Oluji. O Koloni. O izdaji. O besmislu svega što se događalo i događa se. O bolu i gubitku. O životu nakon gubitka. O mladosti. O prvim ljubavima. O pravim ljubavima. O prvom poljupcu koji se nije desio. I neće. Nikad.