Alan je najsretniji dečak na svetu kada dobija priliku da se zaposli u Edinburghu kao odžačar. Iako je sa svojih devet godina još previše mali za taj težak i opasan posao on je črvsto rešen da svojom zaradom pomogne majci u izdržavanju porodice. Život za dečaka nije sasvim jednostavan od kako mu je otac pre nekoliko meseci preminuo ali mu činjenica da nije sam u toj nevolji daje snagu da izdrži. Osim njega ima mnogo sirotinjske dece izmedju tri i dvanaest godina koji su isto tako prinudjeni da rade taj težak i rizičan posao. Iako je za prolaznike malena trupa odžačara simbol sreće i blagostanja Alan se svakodnevno suočava sa činjenicom da su im bolest i smrt neprestani pratioci. Dok su odrasli odžačari u sukobu oko odluke da li treba povećati starosnu granicu do šesnaest godina deca prestravljeno prebrajaju nove žrtve. Riskantna služba koju deca obavljaju a koja se od većine bagatelizira je sramna kapitulacija čitavog viktorijanskog društva. Deca se osećaju nemoćno i prepušteni svojoj teškoj sudbini jer pred činjenicama zatvara oči ne samo društvo u kojem žive već i njihove same porodice. Dok parlament već nedeljama raspravlja o novom zakonu po kojem će starosna granica podići na šesnaest godina za mnoge od njih će do tada već biti prekasno. Jedan od njih je Albert koji je imao samo tri godine. Razdiran izmedju golog opstanka i bezuslovnoj ljubavi prema svojoj porodici sa jedne strane i straha koji ga svaku noć izjeda u noćnim morama Alan se potajno nada nekom rešenju. Kao da ima svog andjela čuvara pomoć im pristiže baš za vreme božića a svi zajedno moraju doneti jednu veliku odluku.