Roman je posvećen osobama obolelim od hemofilije i drugih retkih bolesti. Šolim Ćidapop je nepoznati, i kako su ga neki ocenili, kontroverzni mislilac koji živi u zemlji Srbiji. U zemlji koja je od pamtiveka bila ''džomba'' na putu velikih sila sveta. On je osoba sa bremenom koju neki zovu ''kraljevska bolest'', ali nije zbog nje nesretan. Drugo je u pitanju. Ona ga tera na razmišljanje i ovaj roman je u stvari jedna priča o njegovom duhovnom razvoju u kojem prolazi kroz razne faze, a koje su sve povezane sa političkim i istoriskim okolnostima. Rezultat njegovog intelektualnog kretanja bi se mogao jezgrovito opisati kao ulaženje i izlaženje iz prividnih istina. On na kraju zaključuje i miri se sa spoznajom da se konačna istina o smislu života ne da dokučiti i da je zapravao ta nemogućnost bit ljudskog života. Jer ako ima čoveka koji je uspeo da pročita Božiji Um, a sigurno nema takvog, takav bi istog trena zauvek izgubio razlog svog postojanja, pošto ne bi bilo onog misterioznog ''dalje'' i ''više.''
U prvom delu romana opisan je Šolimov realan život, Naime, njegovo detinjstvo, uspesi i neuspesi, nesreće i sreće i sreće u nesreći, obrazovanje, porodični odnosi i druge pojedinosti iz njegovog bitisanja. Tu su opisane okolnosti koje nisu išle po njegovim željama i planovima, nego su se nameštale po nekim nedokučivim zakonitostima univerzuma i sudbine.
U drugom delu glavni junak ulazi u religioznu fazu svog života koja ima svoje podfaze. One su sve same po sebi zagonetne, ali svaka donosi kao rezultat neki novi uvid u razumevanju i Biblije i ljudskog života. Ćidapop se ne ustručava da koristi svoju imaginaciju da bi stvorio svet kakav bi po njemu trebao da bude. On na kraju vidi svetlost o kojoj su drevni proroci pisali. Ta svetlost je Logos Božji. Nikada ne gubi nadu u sutra i ostaje veran večnoj Istini ne dajući se ni kupiti ni prodati.