Можеш ли да замислиш време после Вучића?Ако застанеш и покушаш да одговориш, разум ће на крају преломити: наравно да могу, свака власт је смењива. Али јавља се и неки осећај – зар не? – неухватљив и неумољив, да ће они увек бити на власти и да ми ту ама баш ништа не можемо.Тај осећај немоћи, тачније наше немоћи и њихове моћи, парадигма је времена у којем живимо.Зато не питај како сменити човека, већ како променити парадигму. Док се то не уради, после Вучића долази Вучић. Док се то не уради, сваки политичар је Вучић у најави.Ова књига је крик побуне, манифест промене, водич за дисиденте, противотров за политичку коректност.Ово јесте дно али није крај. Време после Вучића долази.